Strah Vas je da Vaše dete nije naučilo potrebno gradivo iz srpskog jezika i matematike u školi.
Dolazite na posao iscrpljeni i nervozni jer ste polovinu dana izgubili u nagovaranju deteta da krene sa učenjem, da biste na kraju shvatili da je sve bilo uzaludno i da ništa nisu naučili.
Nemate više energije da pregledate detetove zadatke i pređene lekcije, jer konstantno pružaju otpor ne želeći Vašu pomoć.
Vaše dete ima problem sa koncentracijom i tremom — kod kuće gradivo zna, a na proveri se izgubi.
Teško Vam je da nađete adekvatnog nastavnika u okolini sa čijim terminima možete da se uklopite.
Smučilo Vam se da stalno iznova plaćate časove i nastavnike, vozite i odvozite dete različitim delovima grada.
Vaše dete nema problem sa ekranom — to gledate svaki dan: pred telefonom i igricama sedi satima, potpuno skoncentrisano. Pažnja, znači, postoji. Pitanje je samo ko je drži. Na školskim online časovima nije je držao niko — dete je bilo jedno od trideset, nevidljivo. Kod nas nema gde da se sakrije: nastavnik radi sa Vašim detetom, pita baš njega, čeka baš njegov odgovor. Ekran nikad nije bio problem. Problem je bio što sa druge strane niko nije gledao Vaše dete.
Deca koja su „loša iz matematike“ ili „slaba iz srpskog“ po pravilu nisu loša — nego negde davno nešto nisu razumela, i tu rupu vuku još od tada. Kad se ta rupa nađe i zapuši, Vaše dete prvi put oseti da mu ide — a s tim osećajem se sve menja. Zato ne postoji „kasno je, loš je“: postoji samo gradivo koje detetu još niko nije posložio u glavi — kockicu po kockicu.
Petica govori šta dete zna danas. Mala matura pita sve što je učilo od prvog razreda do danas. Škola roditeljima prećuti jednu stvar koja odlučuje o upisu: na tom testu najlakši zadatak vredi tačno koliko i najteži — prvi nosi jedan bod, dvadeseti opet jedan. Većina to sazna tek u julu, iz rezultata, kad je kasno da išta promene. Odličan đak zato ne gubi na onome što ne zna, nego na onome što je nekad znao pa zaboravio — na prvom ozbiljnom ispitu na kom greška ne može da se popravi kontrolnim za nedelju dana. Koliko je toga zaboravio, ne vidi se iz dnevnika, nego tek kad se sa detetom sedne i prođe kroz gradivo. Zato je pametnije proveriti sada, dok se sve još stiže, nego u julu brojati bodove koji su otišli na ono što je dete „nekad znalo“.
Naravno da ne! Ako ste viđali kurseve gde se plati, dete dobije pristup snimcima i ostane samo — sa još jednim ekranom — kod nas to ne postoji. Snimljena lekcija nije zamena za nastavnika, nego priprema za njega: dete je odgleda, a onda sve prolazi na online času sa nastavnikom — koji pita, proverava i ne ide dalje dok ne vidi da je Vaše dete razumelo. To snimak ne ume — i zato kod nas snimak nikad nije čas. A to što lekcije ostaju snimljene biće zlata vredno u maju: pred sam ispit dete može svaku oblast da pogleda ponovo — baš onda kad je najvažnije.
Kod nas ne može da ne radi. Svakog dana pratimo da li radi po planu — čim počne da „zabušava“, opomenemo ga i rešimo to sa detetom. Vama se javljamo samo ako problem postane ozbiljniji. Ne morate ni da proveravate ni da terate — to je naš posao; a kad je potrebno da se i Vi umešate, saznaćete na vreme.
Neće — jer kod nas ništa ne uči samo jednom. Ono što je prešao, vraćamo i utvrđujemo sve do samog ispita, pa u jun ne ulazi sa onim što je „nekad znao“, nego sa onim što zna. I kad god Vašem detetu nešto zapne, nastavnik je tu.
Idealno — juče. Realno — danas. Svaki mesec ranije znači sporiji tempo i manje pritiska na dete; svaki mesec kasnije znači da isto gradivo mora da stane u manje vremena. Zato nemojte čekati prvu jedinicu ili prvi probni test da biste reagovali — dotad je dete već izgubilo pola godine mirne pripreme.
Pred nama je dete od četrnaest godina, ne odrasla osoba — i ceo naš rad polazi od toga. Učenje ne odlaže iz lenjosti, nego zato što ga niko nije naučio kako se uči; zato mu ne držimo pridike, nego ga vodimo korak po korak, tempom koji može da isprati. A kad nešto ne razume, ne ponavljamo isto glasnije: nacrtamo mu, pokažemo iz drugog ugla, objasnimo drugačije — dok mu ne bude jasno. Tek kad dete kaže „aha“, idemo dalje.
Za malu maturu nije presudan talenat, nego uporan i organizovan rad. Kod nas se zna kada je čas, šta treba da bude urađeno pre njega i šta sledi posle — i to važi za svako dete jednako, od prvog dana. Deca to prihvate brže nego što roditelji očekuju: pravila koja dolaze od nastavnika ne doživljavaju kao prigovor, nego kao pravila igre. A svakodnevno teranje, koje Vas je iscrpljivalo, više nije Vaš posao.
Nijedno dete kod nas ne uči „sve pomalo“. Ceo put do male mature je unapred isplaniran — svaka oblast ima svoje mesto, svoj rok i svoje ponavljanje, pa se rupe iz ranijih razreda zatvaraju usput, a ne u poslednjem mesecu. Kroz taj plan vidimo gde je koje dete zapelo i tu se zadržimo. Termini se biraju tako da se uklope sa treninzima i ostalim obavezama. Zato u maju kod nas ne postoji ono „nismo stigli“.
Deci vreme izgleda beskrajno — do juna „ima još“. Rok tu iluziju pretvara u konkretan zadatak za ovu nedelju, a jednu nedelju svako dete može da isprati. Tako se gradivo ne gomila pred ispit, nego se raspoređuje na ceo put, a vreme za ponavljanje je predviđeno unapred. Da se rokovi poštuju, brinemo mi. Vi o njima ne morate ni da razmišljate.
Dete koje „neće da uči“ najčešće je dete koje je prestalo da veruje da može. Godinama je gledalo kako pohvale dobijaju drugi, a o njemu se govorilo samo „lenj je“ i „ne trudi se“ — i na kraju je u to poverovalo. Volja se ne vraća nagovaranjem, nego prvim zadatkom koji uradi bez pomoći i prvom proverom na kojoj mu ide; to gradimo namerno, od prve nedelje. Kad dete jednom oseti da može, Vi ga više ne terate — samo od sebe želi da bude bolje.
Kod nas nije moguće da dete nedeljama ne radi a da to niko ne primeti — svakog dana se zna ko je šta uradio. Prvi put kad odstupi od plana, rešava se isti dan, sa detetom, mirno i dok je još sitnica. Vi ne morate da proveravate ni da terate svaki dan — to radimo mi.
„Konačno sam shvatila ono što mi je celu osnovnu pravilo problem. Da nikad bez Vas ne bih upisala Arhitektonsku i smer koji sam baš želela!“
„Pripreme su jako dobre i detaljne, sve pohvale.“
„Ćerkine ocene u školi nisu baš bile sjajne, tako da sam strahovala od te male mature i da li će uspeti da upiše gimnaziju, što je bila kako kaže njena tako i naša želja — ali uz profesora Filipa evo je sad već treća godina gimnazije. Nadam se da ćete imati i pripremu za fakultete.“
„Pa ova geometrija uopšte nije teška, samo moja nastavnica nema pojma da objasni! Da ste mi vi predavali u školi, matematika bi bila sprdnja.“
„Svako je genijalac. Međutim, ako prosuđuješ ribu na osnovu njene sposobnosti da se penje uz drvo, ona će ceo život provesti u ubeđenju da je glupa.“
Filip Đorđević diplomirani inženjer · 7 godina sprema decu isključivo za malu maturu
Osam godina je svaka ocena mogla da se popravi — kontrolni da se ponovi, zaključivanje da se izmoli. U junu to prestaje: jedan test, jedan dan, i poeni koji odlučuju gde Vaše dete nastavlja. Zato kod nas ništa ne ide na sreću — rupe se pronađu i zapuše na vreme, pa dete na test ne ulazi uplašeno, nego spremno. Kao 700+ dece do sada.
